Мақолада ер рентаси назарияси, аграр ва ер ислоҳоти жараёни ҳақида шунингдек, ҳозирда хорижий мамлакатлар шу жумладан, МДҲ давлатларининг ер солиғини ундириш тажрибалари, дифференциал рентани шакллантирувчи омиллар бўйича ер солиғи тизимини такомиллаштириш ва унинг аҳамияти, ер солиғининг қишлоқ хўжалигидаги ўрни ва аҳамияти ҳамда ерларнинг норматив қийматини баҳолаш тизимларининг ўзаро боғлиқлиги ва таҳлили, ягона ер солиғининг қишлоқ хўжалиги ерларининг мелиоратив ҳолатини яхшилаш ва тупроқ унумдорлигини оширишдаги ўрни ва ягона ер солиғи тизимидаги маълум камчиликлар ёритиб ўтилган. Изланиш давомида амалдаги ер солиғи тизимини такомиллаштириш масалалари кўриб чиқилган ҳамда улар асосида таклиф ва тавсиялар берилган.
Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришида иштирок этувчи омиллар- ер, капитал ва меҳнат ҳар бири ўзига яраша ишлаб чиқариш жараёнида қатнашувчи манбалар ҳисобланиб, ўз салоҳияти, яратувчилик хусусияти ҳамда қувватидан келиб чиқиб, янги ишлаб чиқарилаётган маҳсулотга ўз ҳиссаларини қўшадилар. Маҳсулот сотилгандан кейин ҳар бир омил ўз ҳиссасини–ер эгаси рентани, капитал эгаси –фойдани, ишчи меҳнатига яраша иш ҳақини олиш ҳуқуқига эга бўлади. Натижада рента фойдаланилган ер эвазига тўланган ҳақ (рента) сифатида намоён бўлади. Ерга эгалик ҳуқуқидан келиб чиқиб, рента ҳам ер эгаси мулкига айланади. “Рента – ердан фойдаланилганлик учун ер эгасига тўланадиган ҳақдир. У ернинг сифатига, миқдорига, қулай жойлашишига, олинадиган ҳосил миқдорига, ишлаб чиқариладиган маҳсулот сифатига, маҳсулотларнинг сотилиш баҳосига, олинадиган фойда кўламига ва бошқа бир қатор омилларга боғлиқдир
Мазкур мақолада мамлакатимизда ер ижараси тизимини такомиллаштириш масалалари таҳлил қилинган. Жумладан, ер участкаларини иккиламчи ижарага бериш, ернинг бозор қийматини аниқлаш, ижарага бериш муддатларини такомиллаштириш ва ерларни ижарага олишни давлат томонидан рағбатлантириш механизмаларини яратиш бўйича миллий ва хорижий давлатлар тажрибаси таҳлил қилинган.
Анализируется недостатки, возникшие в ходе земельного реформирования, последствия нестабильности изменения сельскохозяйственного землепользования. Доказана необходимость соблюдения принципов организации территории, заложенных в прошлом. Даны предложения по управлению и достижению устойчивости.
Мулкни тасарруф этишга қаратилган шартномалар фуқаролик ҳуқуқининг асосий ва марказий институтлардан бири бўлиб, мулк ҳуқуқини амалга оширишда муҳим рол ўйнайди. Шу боисдан ҳам, Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик кодексининг “Мажбуриятларнинг айрим турлари” деб номланган 3-кичик бўлимида мол-мулкни тасарруф этишга қаратилган шартномалар алоҳида бобларда изчил кетма-кетликда ўз ифодасини топган. Хусусан, ФК 3-кичик бўлимининг 29-33 боблари тегишли равишда олди-сотди, айрибошлаш, ҳадя ва хайр-эҳсон, рента, умрбод таъминлаш шарти билан уй-жой (квартира)ни бошқа шахсга бериш шартномаларига бағишланган. Таъкидлаш жоизки, мазкур шартномалар нафақат мулк ҳуқуқини амалга ошириш шакли сифатида уни тасарруф этишда, балки мулк ҳуқуқининг вужудга келишидаги асос сифатида намоён бўлиши билан ҳам аҳамиятлидир.
В статье обоснованы методы оценки, социальные факторы, порядок налогообложения и условия организации и особенности передачи земель в качестве собственности физическим и юридическим лицам, а также обоснованы механизмы реформирования системы землепользования на основе субаренды земель в фермерских хозяйствах, временного пользования земельного участка или его части дехканского хозяйства и владельца приусадебной земли. Разработаны предложения по совершенствованию экономико-правового состояния сельскохозяйственного землепользования посредством введения изменений и дополнений в законы, обоснованию порядка передачи права пожизненного наследуемого владения земельным участком дехканским хозяйством и владельцем приусадебной земли в залог для получения банковского кредита.
Ushbu maqola viloyat yer resurslarini boshqarishni takomillashtirish negizida yerdan foydalanishni boshqarish tizimi samaradorligini oshirishga qaratilgan. Yer tabiiy resurs, umummilliy boylik sifatida jamiyat hayotida uning iqtisodiy-ijtimoiy rivojlanishi yo‘lida siyosiy, huquqiy jihatdan kelajakda yerdan foydalanish istiqbollari hisobga olingan holda takomillashuvi muhim hisoblanadi. Ayniqsa, yer resurslaridan foydalanishda teng huquqlilikni ta’minlash, yer resurslarini tartibga solishning iqtisodiy mexanizmini ro‘lini oshirish kabi masalalar sohaga raqamli axborot texnologiyalarini keng joriy qilish bilan xal etilmoqda.
Determining the area and condition of the irrigatedlands intended for agriculture, whose condition has deteriorated due to the violation of irrigation and reclamation networks. For that reason, mineral fertilizers are considered the most important and necessary complex nutrient for any soil. In order to, processing and improving the quality of mineral fertilizers of this type is considered the most necessary measure for soil fertility.
Мақолада статистик, ҳисоб-китоб, илмий мушоҳада таҳлил ва ҳулосалаш усулларини қўллаган ҳолда мамлакатнинг суғориладиган қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланиш самарадорлигини тубдан оширишда, турли сабаблар билан қишлоқ хўжалиги айланмасидан чиқиб кетган ерларни қайтаришда катта иқтисодий имконятларга эга бўлган кластерларнинг ўрни ва рўли назарий жиҳатдан кўрсатиб берилган; республика раҳбарияти ва ҳуқуқий томонидан турли йўналишлардаги агрокластерларни ташкил этиш ва ривожлантиришга доир қабул қилинган норматив ҳужжатларга асосланган ҳолда бундай тузилмаларни жойларда мувофақиятли фаолият юритаётганлиги аниқ манбаларга таянган ҳолда эътироф этилмайди; жойларда фаолият юритаётган пахта-тўқимачилик кластерлари ўзларининг иқтисодий ва молиявий имконятларидан фойдаланганлари ҳолда қишлоқ хўжалиги айланмасидан чиқиб кетган экин ерларини қайтариш бўйича кейинги йилларда амалга оширилаётган тадбирларининг бераётган аниқ самаралари ёритилган; бундай тизимни мамлакатда янада ривожлантириш бўйича ҳозирга қадар сақланиб қолаётган муаммолар ҳамда уларнибартараф этиш зарурлиги аниқ манбалар негизида кўрсатиб берилган.
Мақолада аналитик таҳлил ва илмий мушоҳада усулларидан фойдаланилган ҳолда республика қишлоқ хўжалиги ерларидан оқилона ва самарали фойдаланишни ташкил этиш, қишлоқ хўжалиги айланмасидан чиқиб кетган суғориладиган экин майдонларини қайтариш, турли˗туман қишлоқ хўжалиги ердан фойдаланишларни ташкил этиш ва қайта ташкил этиш бўйича бажариладиган ер тузиш ишларини рақамлаштиришга доир қатор илмий˗амалий тавсиялар берилган, уларни амалга ошириш механизмлари асосланган.